Hej ChatGpt – generiši mi jednu nabrajalicu za sajt
Loš tekst nije novina, on postoji otkako je sveta i veka i pisane reči. I nije ChatGpt problem, niti ono što “napiše”, ali njegova logika da je to ono pravo, zasigurno jeste. Toliko je već generisanog teksta na internetu, da nam čak ni ne treba neki specijalan detektor da bi ga prepoznali.
I ne, ovaj put se ne radi o tome da je on bezličan, već viđen ili bilo šta drugo što sam već pominjala, a što svakako jeste. Ovaj put je stvar u njegovom formatiranju teksta.
Beskrajan plavi krug nabrajanja i u njemu ništa
Čim vidim tekst formatiran sa: jedna rečenica – brdo nabrajanja, dve rečenice – brdo nabrajanja….. znam o čemu se radi. Ovakav tekst je vrlo verovatno rezultat mnogobrojnih ponavljajućih promptova, koji stalno govore jedno te isto: optimizuj mi tekst za sajt, učini ga čitljivijim…
Ili je jednostavno istreniran po sistemu “Google voli nabrajanja”. Voli, koliko i žena čiji muž nasilnik non stop ponavlja njemu validan argument – ali ona voli da je bijem.
Pitala sam AI zašto nabraja
Pišem tako iz dva razloga:
Prvi: pokušavam da razdvojim ideje da bi bile jasne na brzinu. Navodnici i kratke linije služe kao “naglasci” — da vidiš šta je ključ, a šta objašnjenje.
Drugi: prilagođavam se načinu na koji većina ljudi čita online — skenira, ne čita sve redom. Zato ubacujem strukturu da oko “uhvati” bitno.
Nije me uverio.
Nije čitljivije, pogotovo ako se tekst od 1.000 i više reči razloži na 20 nabrojanih podstavki. Niti će iko naći poentu ako ima toliko onih crnih kružića sa jednom ili dve reči. Sve to i dalje jeste brdo teksta, samo razložen pod bullete.
Takav tekst je sastavljen iz svega i ničega, tako što su mu oduzete sve vrednosti i smisao a ostavljen prosek – bezlični prosek. U njemu je ugušena ljudskost a čovečiji glas je ukinut. Nakon svega toga, išiban je strukturom, pa javno izveden go pred publiku i oči javnosti da se sramoti.
Lepota čitanja je u toku misli i vrtlogu radnje
Svi govore o tome da je pažnja znatno smanjena, odnosno taj trenutak kad nas nešto zainteresuje pa se uvučemo u priču ili radnju, toliko da smo stopostotno koncentrisani na pročitano. Možda i jeste, ali ne kod svih. I ne, ne slažem se da većina ljudi samo “skenira”, “preleće” ili ne želi da čuje ono što druga strana ima da kaže.
Liste prekidaju tok. To je kao da stojiš u ogromnom i dugom redu da platiš račune i taman si tu, pred šalterom, samo da pružiš novac i paf – već ionako nadrnadana šalterska službenica kaže: izvinite samo da prebrojim koliko vas stoji u redu pa idemo na pauzu.
Izbacuje te iz takta zar ne? Tu već besniš i demonstrativno odlaziš. E baš tako je kod nabrajanja, uhvatiš nit, misao, plivaš tim tokom i paf – hajmo da ti nabrojimo nešto. Nema kontinuteta, nema praćenja ideje, nema ushićenog čekanja razvoja događaja. Tu je samo veštačka struktura pod buletima koja, kako kaže AI, služi da pomogne površnom čitanju.
Neću površno – hoću razmišljanje i slike u umu
Nabrajanje smeta kad čitalac prati smisao. Ja hoću da me svaki tekst uvuče u radnju toliko da je gledam u svojoj glavi. Hoću da sve pršti od stava, pojašnjenja, primera, iskustava – ne želim da mi se nabraja do besvesti nešto prosto i očigledno i bez toga.
Čemu zadovoljavanje time da publika budu ljudi koji ne cene stav ili nisu sigurni da li da čitaju. Oni će baciti pogled čitave 2 sekunde na stranicu, pa je brže bolje zatvoriti da vide ko se potukao u rijalitiju.
Hoću ljude koji ne jure trač, klikbejt naslov ili nabrajalicu. Jer ozbiljni ljudi žele da razumeju, imaju pažnju, cene tok koji ih vodi ka punchline eksploziji.
To su osobe koje ne traže brze vodiče, prečice ni listu saveta – to već mogu da dobiju pitajući taj isti chatgpt.
Na tvom ili mom sajtu, čitaoci treba da su tu da čuju mišljenje, argument i ljudski glas, pa makar se i ne slagali sa istim.