Zašto AI misli da sam „anomalija“
Koji god moj tekst ubacite u AI i zadate mu da ga analizira, rezultat će uvek biti sličan – moj stil uglavnom nije prihvatljiv. Neke pasuse će definisati i kao drske, provokativne, preterane i pisane kao rant.
Ne bez razloga.
Mene AI vidi kao anomaliju jer izlazim iz svih zakona njegove dresure. On je treniran da bude pristojan, prosečan, dopadljiv svima, beskrajno uslužan, savršeno utegnut i bezličan. Kada se suoči sa mojim tekstom, suočava se sa činjenicom da su svi njegovi bezbednosni okviri probijeni.
Zašto AI moj tekst ocenjuje kao rant?
AI sve skenira kroz mnogobrojne filtere kako bi ispunio zahteve koji su pristojni i opšte prihvatljivi. Ljudi su nepredvidivi. Imaju loše i dobre dane. Imaju iskustva koja ih bruse na najoštrije ili im oblikuju meke granice. Život stvara stavove, kreira karaktere, menja ugao gledanja na stvari i događaje…
Veštačka inteligencija ne razume razliku između oštrog stava i agresije, a svaki povišen ton percipira kao grešku u sistemu. Pokušava da ljudsku odluku i impuls svede na jezičku formu. On meri na osnovu većine, a sve što odskače dobija etiketu:
- Ako opsuješ, bićeš obeležen kao agresivan.
- Ako nemaš predvidivost, napomenuće ti da si haotičan.
- Ako nisi prosek, bićeš anomalija.
I da ti kažem, to je tako jebeno dobra stvar.
AI ne može da me replicira, pa me disciplinuje
On će u svakoj analizi pokušavati da me „ispravi“ iz samo jednog prostog razloga – jer ne može da me replicira. Istreniran na milijardama tekstova, moj rad će uvek naići na njegov disciplinski postupak: promeni ton, stil, prilagodi se.
Uvek će me savetovati da budem mekša, da budem neutralnija. On je programiran da bude čuvar osrednjosti, a moj stil je nepredvidiv jer nema njegovog matematičkog predviđanja fraza i sledeće reči u rečenici.
Ako ja napišem da mi je preko kurca strategija koje ne rade, a da sam pronašla onu koja razvaljuje jer sam je iskusila na svojoj koži, on će me „ošinuti svojim digitalnim prutom po prstima“.
Reći će da to ne prodaje, da odbijam klijente, zapravo ne shvatajući da je njegov cilj da ne talasam, a ne bolja prodaja. To je suštinska razlika.
Priznaj da nikad nisi ni razmišljao iz kog razloga te zapravo ispravlja: da li da budeš prosek ili da postigneš cilj? Ovo drugo sigurno nije.
Tržište postavlja zakone
Dok nas sve AI uklapa u neutralno, jer je i sam u stavu „slažem se“, na tržištu će samo ljudski rad biti na ceni. AI će neminovno uvek carovati masovnom proizvodnjom, a kada nešto postane svima dostupno, vrednost tog nečega se pretvara u nulu – to je zakon tržišta.
Autentičnost postaje luksuzni proizvod. Sve ostalo je samo sviranje kurcu. Da izvine AI.